Srpski, 1998
Prodato!Preveo:
Tomislav Bekić
Johanes Vajdenhajm (Johannes Weidenheim),rođen kao Ladislav Johanes Šmit (Ladislaus Johannes Schmidt) 1918. godine u Bačkoj Topoli,spada među starije ugledne predstavnike savremene nemačke književnosti,koji je kod nas gotovo nepoznat.Pri tome je Vajdenhajmovo srazmerno zamašno pripovedačko delo,pogotovo svojom tematikom,od posebnog interesa za nas:rođen i odrastao u Vojvodini,ovaj zanimljivi pripovedač je gotovo celo svoje književno delo vezao za podneblje Vojvodine.Jer,u svojim pripovetkama i romanima prvenstveno obrađuje životna pitanja ovog podneblja sa svojom isprepletenom i složenom nacionalnom,etničkom i verskom strukturom.Okosnicu,pak,njegovog pripovedačkog postupka,koji u sebi sadrži,u meri u kojoj je to neophodno,i element istorijskog i hronološkog,čini sudbina nemačkog življa,sagledavajući je u sklopu sudbine svih ostalih naroda u ovom prostoru,koji je tokom vremena bio određen određenim istorijskim i društvenim procesima.Lišen svake vrste resentimana,pa i bolećive sentimentalnosti,rukovodeći se prevashodno zahtevima pripovedačke umetnosti, J. Vajdenhajm se doima kao svojevrsni
hroničar ovog podneblja,pri čemu njegova pripovedačka ostvarenja ponekad deluju kao svojevrsna elegija posvećena jednom nestalom svetu i načinu života.Objavio je sedam romana,među kojima Kalemegdan (1948),
Susret s onu stranu krivice (Treffpunkt jenseits der Schuld, 1956) i
Povratak u Marezi (Heimkehr nach Maresi, 1994),kao i nekoliko zbirki pripovedaka.
Kao dobar znalac srpskog jezika,J.Vajdenhajm je svojim prevodima delovao i kao posrednik naše književnosti u nemačkom kulturnom prostoru.Preveo je,između ostalih,dela Ive Andrića,Mladena Oljače,
Mihaila Lalića,Eriha Koša,Miodraga Bulatovića,Radomira Smiljanića,Jare Ribnikar i dr.
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
