Srpski, 1974
-Međusobni odnos glasova
-Homofoni dvoglas
-Polifoni dvoglas
-Dvoglasni aranžmani
Dejan Despić (1930) kompozitor, muzički pisac, teoretičar i pedagog. Rođen je u Beogradu, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i srednju muzičku školu, a zatim studirao na Muzičkoj akademiji – kompoziciju (kod Marka Tajčevića) i dirigovanje (kod Mihaila Vukdragovića). Diplomirao je na oba odseka 1955. godine. Predavao je teorijske predmete u Muzičkoj školi „Mokranjac“od 1956. do 1965. a od 1965. do odlaska u penziju (1995) na beogradskoj Muzičkoj akademiji (danas Fakultetu muzičke umetnosti). Godine 1985. izabran je za dopisnog, a 1994. za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, gde je od 1999. sekretar Odeljenja likovne i muzičke umetnosti.
Osim komponovanja, gde je dosad ostvario blizu 200 opusa (mnoge od njih i u raznim varijantama), autor je i naučno-teorijskih radova i brojnih udžbenika, povezanih sa pedagoškom delatnošću. Među značajnije napise ubrajaju se trodelna naučna studija o (klasičnom) tonalitetu (sasvim originalna Teorija tonaliteta; Opažanje tonaliteta; Kontrast tonaliteta), udžbenici namenjeni učenicima srednjih muzičkih škola (Osnovi nauke o muzici; Muzički instrumenti; Uvod u savremeno komponovanje) i studentima muzičkih fakulteta (Teorija muzike; Harmonska analiza; Harmonija sa harmonskom analizom; Melodika; Dvoglas; Višeglasje; Višeglasni aranžmani; Muzički stilovi; Muzički instrumenti), kao i prevodi stručne literature (C. Kohoutek: Tehnika komponovanja u muzici XX veka; F. Dudka: Osnove notografije). Saradnik je brojnih časopisa i radijskih programa, kao i pisac više obimnih jubilarnih monografija – Mokranjčevi dani (25 godina), Beogradske muzičke svečanosti (30 godina), Beogradska filharmonija (75 godina), Muzička škola „Mokranjac“ (100 godina).
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
