Srpski, 1979
Prodato!Knjiga „Samuraj“ bivšeg vazduhoplovnog asa japanske Carske mornarice u drugom svetskom ratu pojavljuje se sada na srpskohrvatskom jeziku, pošto je doživela više izdanja u zemljama protiv čijih se pilota Saburo Sakai ogorčeno borio, a objavljena je i u slovenačkom prevodu. Time se jugoslavenskim čitaocima pruža prilika da se, pored inače oskudnih prevoda japanskih dela, pogotovo iz vazduhoplovne publicistike, upoznaju sa krutom disciplinom u japanskoj vojsci, tokovima rata, naravima i običajima ove daleke zemlje u kojoj su kamikaze -očajnici ratne katastrofe i militarističkog bezumlja – veličani do lažne slave bogova...
Knjiga „Samuraj“ bivšeg vazduhoplovnog asa japanske Carske mornarice u drugom svetskom ratu pojavljuje se sada na srpskohrvatskom jeziku, pošto je doživela više izdanja u zemljama protiv čijih se pilota Saburo Sakai ogorčeno borio, a objavljena je i u slovenačkom prevodu. Time se jugoslavenskim čitaocima pruža prilika da se, pored inače oskudnih prevoda japanskih dela, pogotovo iz vazduhoplovne publicistike, upoznaju sa krutom disciplinom u japanskoj vojsci, tokovima rata, naravima i običajima ove daleke zemlje u kojoj su kamikaze -očajnici ratne katastrofe i militarističkog bezumlja – veličani do lažne slave bogova.
Kada se pažljivo pročitaju Sakaijevi redovi, nailazi se i na njegov kritički stav prema događajima koji su se odvijali vratolomno – od uspeha vojničkog Japana do Hirošime i kapitulacije. Takav se utisak neminovno nameće s obzirom da je Sakai, kao hronolog, jednostavno izvodio zaključke, svestan katastrofe koja se približavala. On iznosi činjenice koje ukazuju na realnost: dok je Tokio, a i ostalo stanovništvo ostrvskog Japana bilo uljuškivano treštećom svirkom marševa, prekidanom informacijama o pobedama Carske vojske i mornarice, piloti i ostali učesnici borbe bili su svesni neminovnog poraza. Sakai, koji je došao u Tokio i na ulicama video ruševine, a ljude odevene u prnje, konstatuje: „Zvučnici na ulicama su i dalje parali uši trubeći vojne marševe i slaveći izmišljene pobede… Od svega toga spopala me je muka. Nikada nisam ni sanjao da ću morati da budem svedok tako očiglednog i podlog obmanjivanja svojih sugrađana“.
Sakai je bio protiv samoubilačkih napada koje su izveli piloti kamikaze 25. oktobra 1945. godine severoistočno od Suluana na Filipinskim ostrvima. Tu svoju logiku beskorisnog žrtvovanja potvrđuje kritikujući i sva ostala sredstva za isforsirano podizanje morala. Takve ‘pozorišne predstave’ za Sakaija predstavljale su duhovni poraz japanskih oficira koji su nastojali da svoje vojnike, a i sebe, impresioniraju žarom i surovošću minulih vremena.
„Hoće li to da zaustavi svetleća zrna iz helketovih mitraljeza“? — pita se Sakai. — „Kao pilot lovac cenio sam više nego išta mudrost verovanja u sopstvenu snagu i veštinu da izbegnem smrt, koja nikada nije bila dalje od delića sekunde iza mene“. Saburo raskida lance tradicije i lažne discipline: sa leta bez povratka, kada je cela jedinica bila određena da se baci na neprijateljeva brodovlje — jer je bio besmislen svaki let u starom tipu aviona protiv superiornijih američkih vazduhoplovnih snaga — on se ipak vraća sa dvojicom mladih i neiskusnih pilota.
„Samuraj“ je knjiga koja nas hronološki upoznaje sa početkom, tokom i krajem rata na Dalekom istoku. U centru pažnje su autorovi opisi vazdušnih bojeva i nastojanje da se znanja stečena tokom obuke te školovanja upotpunjuju svakodnevnim iskustvima u letovima.
U knjizi su, na romantičan način, prikazana i tri ženska lika: majke, koja trezveno razmišlja o ishodu rata; Fuđike Niori, kćeri tokijskog univerzitetskog profesora čiju bračnu ponudu odbija na gotovo besmislen način; i Hacuje, buduće žene, koja nalazi snage da svira Mocartove sonate dok okolo padaju bombe iz američkih bombardera.
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
