Srpski, 1982
Prodato!Najznačajnije delo Veljka Milićevića je roman Bespuće (1912), prvi moderan roman u srpskoj književnosti, u kojem obrađuje temu bezavičajnosti novog čoveka. Roman govori o povratku intelektualca Gavra Đakovića u zavičaj. Glavni junak dobija ulogu stranca među svojima, ravnodušnog i nepoznatog čoveka u nekada poznatoj sredini. Česta upotreba simbola, “hladnih” motiva (prvi put se u srpskoj književnosti koristi motiv voza), socijalno-političkih motiva, okretanje urbanoj sredini, neke su od karakteristika koje ovaj roman čine modernim. Ovo je roman atmosfere, s malim brojem likova, statičnim događajima i motivima. Pisac koristi brojne metafore i deskripciju da bi prikazao krizu glavnog junaka, koju pojačava povratak u zavičaj i koja kulminira u nervni slom.
Veljko Milićević, (Čaglić, Slovenija, 14. januar 1886. – Beograd, 5. novembar 1929), srpski pisac, prozaist modernizma, prevodilac i publicista, u književnosti se javlja i pod pseudonimom L’homme qui rit. Osnovnu školu je završio u Donjem Lapcu u Lici, dva razreda u Gospiću, ostale u donjogradskoj Velikoj gimnaziji u Zagrebu. Maturirao je u Prvoj beogradskoj gimnaziji 1904. U Ženevi je počeo studirati prava, pa godinu dana na Filozofskom fakultetu (u Ženevi) romanske jezike i književnosti (1904/1905), potom u Londonu francuski jezik i književnost (1905/1906). Studije je nastavio u Parizu (1906 – 1908), odakle je sarađivao sa Sarajevskom Srpskom riječi. Po povratku iz Francuske bio je u Sarajevu saradnik lista Narod (1911 – 1912). U Zagrebu je od 1922. bio saradnik Vremena, Novog lista i Epohe, od 1923. do smrti član redakcije Politike.
Njegov književni opus nije veliki. Prvi štampan rad mu je pesma Molitva, u časopisu Spomenak, 1. jula 1896. god. Bio je aktivni učesnik đačkog društva u Zagrebu, u petom razredu je pokrenuo đački list Vojislav (1900) i prvi broj ispunio svojim pesmama, pričama i crtežima. Kao gimnazijalac sarađivao je u beogradskom listu Pobratim. Prvu pripovetku objavio je u listu Mlada Hrvatska (1901). U Beogradu je s drugovima izdavao i uređivao list Naša snaga (1904). Sarađivao je u časopisima, listovima i publikacijama: Spomenak, Golub, Uzdanica, Pobratim, Ženski svet, Mlada Hrvatska, Prijegled ‘Male biblioteke’, Nada, Srpski književni glasnik, Naša snaga, Savremenik, Srpska riječ, Almanah hrvatskih i srpskih pesnika i pripovedača, Narod, Pregled, Bosanska vila, Novi list.
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
