Srpski, 1962
Hugo Hartung,autor romana "Wir Wunderkinder"-koji smo veoma slobodno preveli
"Čudo u Nemačkoj",iako bi naziv "Mi deca nemačkog čuda"bio korektniji-jedan je od najpoznatijih i najčitanijih romansijera savremene nemačke književnosti.Na glasu je i kao pisac komada za radio i televiziju,i takozvanih "stvarnih reportaža".
Među poslednje spadaju i ratni romani Utvrđenje Breslava (Festung Breslau),Nebo bojaše dole(Der Himmel war unten) i Klackanje po kiši i vetru(Gewiegt von Regen und Wind),koje je međunarodna kritika stavila u red najboljih nemačkih ratnih romana.
Hugo Hartung je rođen 1902. god. Studirao je književnost na univerzitetima u Lajpcigu,Beču i Minhenu,gde je promovisan za doktora filozofije.Mnogo je putovao pa je upoznao zemlje od švedskih i norveških polarnih krajeva do obala Male Azije.
Pre drugog svetskog rata živeo je u Minhenu i radio kao književno-kulturni saradnik raznih novina i časopisa,pišući takođe redovno u naprednom humorističkom-satiričkom listu "Simplicisimus".U ono vreme radio je takođe kao dramaturg i glumac u putujućem Bavarskom zemaljskom pozorištu.Od 1933.god. posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj,nije više mogao da radi kao slobodan novinar
i književnik i potpuno se posvetio pozorištu.
U Breslavi,gde se zatekao kad je počeo rat,služio je,iako nikad nije bio vojnik i bio
izvežban,u jednoj antiavionskoj jedinici.Prilikom bombardovanja Breslave izgubio je kuću i celo imanje,pa se posle rata sa ženom,danskog porekla,i s decom morao da potuca po raznim gradovima Nemačke,dok se 1950.god.nije stalno nastanio u Zapadnom Berlinu kao nezavisan književnik.
Iznavedenih podataka vidljivo je koliko je Hartung u svoj roman"Čudo u Nemačkoj"uneo autobiografskih elemenata.Roman je prvi put objavljen 1956.god.,i bio je književna senzacija u Nemačkoj.Tokom dve godine spadao je među takozvane"bestselere"na nemačkom književnom tržištu,a preveden je odmah na francuski,engleski,danski i švedski.Film izrađen na osnovu tog romana-prikazivan kod nas pod imenom "Nedovršena priča"-doživeo je veliki uspeh u Nemačkoj i u drugim zemljama.
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
