Srpski, 1997
Prodato!U godini proslave 800 godišnjice Hilandara, objavljena je jedna izuzetna monografija o značaju ovog manastira u istoriji i kulturi srpskog naroda. Tekst je pre više od sto godina napisao monah Sava Hilandarac, Čeh poreklom.
Štampano u 1000 primeraka
Knjiga “Istorija manastira Hilandara", napisana na nemačkom u Hilandarskim zidinama pre jednog stoleća, ima neobičnu sudbinu. Naručena je na sedamstogodišnjicu Manastira od Save Hilandarca, Čeha koji je veći deo života proveo zamonašen u manastiru Hilandaru. Iz neznanih razloga monografija, koju je preveo profesor Prve beogradske gimnazije Spira Kalik pre devet decenija stajala je u arhivama SANU sve do kraja prošle godine, kada ju je objavila Narodna biblioteka Srbije. Monografiju je priredio prof. dr Tomislav Jovanović, predavač na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Istorija manastira Hilandara sačinjena je u šest celina u kojima se opisuje život velikog srpskog župana Stefana Nemanje i njegovog sina Save, prvoga srpskog arhiepiskopa, Tipik (ustav) manastira Hilandara. Potom su opisani okolina i imanje manastira Hilandara, manastirske crkve, Biblioteka i društvene prilike.
“Pri uređivanju manastirske biblioteke naisao sam na rukopis u kojem se, pored opisa života oca Simeona, nalazi i prepis Tipika. Po njemu se može dopuniti i sadržna izgubljenih originalnih listova", kaže u monografiji Sava Hilandarac, odnosno po svetovnom imenu Slavibor Brajer. Sudeći po kakvoći hartije, rukopis je napisan u 15. veku. Ova kopija razlikuje se od originala samo po nekim ortografskim izmenama, koje su morale neizostavno nastupiti tokom dva veka. Hilandarski tipik koji se navodi u monografiji kaže da manastir ne podleže ni crkvenim ni carskim zakonima, nego jedino svojoj zaštitnici “presvetoj Bogorodici i Bogu ocu". Manastirsku slobodu potvrđuju zlatne povelje vladareve, a “neka je svaki onaj proklet koji se usudi krnjiti tu slobodu".
U jednoj glavi Tipika objašnjava se izbor igumana koji se u manastiru Hilandaru vrši na naročit način, jer je vizantijski car Aleksije, darovao svoju palicu kao znak da se iguman može birati, a ne “tražiti potvrđenje" za uvođenje u dužnost.
Prema mišljenju profesora Tomislava Jovanovića, najdragoceniji deo knjige je onaj u kome Sava Hilandarac govori o uslovima manastirskog života njegovog doba. Tako Hilandarac priča o jednoličnoj ishrani u manastiru. Ponekad se zakolje vo, ali uglavnom se jede pasulj, tu i tamo riba, kojom more nije bogato. Takođe on pominje i način odevanja, koji je pretopao za mediteransku klimu i zbog čega, zajedno sa lošom ishranom kaluđeri oboljevaju i umiru prerano.Opisuje se tu i veća zaposlenost kaluđera, naročito u “panganije" dane kada se “preduzima veći posao". “To biva u danima setve, berbe, kupljenja maslina i istovarivanja sena i žita sa kakve lađe".
Ova monografija ima izuzetno vrednost sa više aspekata smatra profesor Jovanovic. Pre svega radi se o prvoj kompletnoj istoriji Hilandara. Sava Hilandarac imao je 1894. jednu knjižicu, koja se kao brošura pojavila pod istim nazivom, ali u vrlo kratkom obimu. Ova knjiga je mnogo obuhvatnija i tiče se mnogih aspekata hilandarske istorije. Tamo se čuvaju rukopisi, koje je Slavibor Brajer popisao, iz kojih se može pratiti istorija srpskog naroda. Značajna je i za jezik srpskog naroda, istoriju, istoriju umetnosti. Sava je načinio obiman popis ikona hilandarskih, a ima ih veliki broj između 13. i 18. veka. Sava Hilandarac je dao veliki doprinos sređivanju hilandarske biblioteke i prvi katalogizirao staro rukopisno nasleđe koje se nalazi u Hilandaru.
Mirjana Kantar-Milićević
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
